Isečak iz knjige “Meta” Vuka Draškovića:

“- Mogu se neki u Bosni osećati i kao Eskimi, ali ne mogu tražiti i polarne uslove za ta svoja polarna osećanja – poslužih se dalekom aluzijom, da ga, slučajno, ne povredim. Izetbegović se, međutim, trgnu u stolici i naglo ustade. Ode, bez reči, na drugi kraj prostranog kabineta i, čini mi se, iz fioke svog radnog stola, izvuče nekakav papir i vrati se.
- Nisam ja, Vuče, od onih koji kriju ko su i od koga su – pruža mi požuteli papir, ali ga ne ispušta iz ruke. – Ovo je moj robijaški poslijeratni karton iz zatvora u Foči, gdje sam robijao kao mladomusliman. Ispunio sam ga svojeručno, bez ičijeg nagovora i po svojoj slobodnoj volji. Izvolite, pročitajte.
I ja čitam. Piše, zelenim mastilom. Ime: Alija. Prezime: Izetbegović.
Veroispovest: musliman. Nacionalnost: Srbin.

Izjava data nešto kasnije:

“Da, bio sam Srbin dok još nisam znao tačno ko sam i šta sam. Bio sam se poveo za starijom braćom, koji su bili opredeljeni kao Srbi, između dva rata. Ali kad sam malo razmislio, vidio sam da nisam ni Srbin, ni Hrvat, nego Musliman.”